Informator o radu državnog organa je dokument koji sadrži sve neophodne informacije u vezi sa radom državnog organa.
Prema Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa, informator mora da sadrži sledeće stavke: osnovne podatke o državnom organu i informatoru, opis pravila u vezi sa javnošću rada, spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja, opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza, usluge koje organ pruža zainteresovanim licima, podatke o prihodima i rashodima, podatke o javnim nabavkama, informacije o podnošenju zahteva za pristup informacijama.
Opštine su, kao i svi organi javne vlasti, u obavezi da objavljuju i najmanje jednom godišnje ažuriraju informator o radu. Ovde možete pogledati koliko opštine ažuriraju svoje informatore, odnosno uporediti ih po stepenu ispunjenosti propisanog sadržaja. Informator o radu državnog organa je dokument koji sadrži sve neophodne informacije u vezi sa radom državnog organa.
Prikazani podaci o sadržaju informatora se odnose na period mart – maj 2016. godine. U slučaju da postoji više informatora o radu (npr svake pojedinačne uprave), smatrano je da je informator ispunjen u slučaje da većina informatora pojedinačnih uprava ima traženu informaciju.
Odaberite opštinu ili je pronađite na mapi
Odaberite dokument
Informator o radu državnog organa je dokument koji sadrži sve neophodne informacije u vezi sa radom državnog organa. Ovaj dokument je obavezan na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ispunjavanje ove obaveze nadgleda Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Prema Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa, informator mora da sadrži sledeće stavke: osnovne podatke o državnom organu i informatoru, opis pravila u vezi sa javnošću rada, spisak najčešće traženih informacija od javnog značaja, opis nadležnosti, ovlašćenja i obaveza, usluge koje organ pruža zainteresovanim licima, podatke o prihodima i rashodima, podatke o javnim nabavkama, informacije o podnošenju zahteva za pristup informacijama. Ukoliko se informator redovno ažurira i ukoliko je on lako dostupan na veb prezentaciji državnog organa, podiže se transparentnost rada jedinice lokalne samouprave, a građanima se omogućava brz i jednostavan pristup potrebnoj informaciji.
Statut je osnovni akt državnog organa – u slučaju jedinica lokalne samouprave, on je pravni akt opisnog karaktera koji daje osnovni skup pravila koja se primenjuju u organizaciji i radu. Svi ostali pravni akti koji nastaju u radu državnog organa bi trebalo da budu u skladu sa statutom. U slučaju jedinica lokalnih samouprava, statut definiše koja naseljena mesta čine jedinicu lokalne samouprave, kako građani učestvuju u vršenju poslova opštine, službeni jezik JLS, kako se obezbeđuje javnost rada, nadležnosti, organe opštine, i druge stavke značajne za funkcionisanje opštine.
Odluka o budžetu državnog organa je dokument koji sadrži popis svih njegovih prihoda i rashoda, koji su navedeni po ustanovljenoj klasifikaciji prema budžetskim linijama. Ovaj dokument odgovara na pitanja koji su izvori sredstava državnog organa i za koje stavke su sredstva namenjena. Od 2015. godine je obavezna izrada i programskog budžeta, koji pored već navedenih informacija, sadrži i programski deo koji se tiče opisa stanja i zacrtanih ciljeva u radu državnog organa. Svrha programskog budžeta je da bi javna sredstva mogla biti lakše povezana sa svojom namenom i ishodima. Svaka, pa i najmanja, promena u budžetu iziskuje promenu celokupnog dokumenta. Njegovo usvajanje je obavezno krajem godine za narednu, a u slučaju da ne bude usvojen, do tog trenutka se koristi sistem privremenog finansiranja. Odluka o budžetu, prema Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa, predstavlja obavezan sastavni deo informatora.
Izvršenje budžeta se beleži kao suma izvršenih prihoda i rashoda državnog organa u određenom vremenskom periodu (mesečno, kvartalno, polugodišnje) kako u nominalnom iznosu, tako i u relativnom u odnosu na predviđeni plan iz budžeta. Ovaj izveštaj, prema Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa, predstavlja obavezan sastavni deo informatora.
Plan javnih nabavki je dokument koji sadrži popis svih planiranih nabavki koje državni organ planira u toku jedne kalendarske godine, i sastoji se iz plana javnih nabavki i plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje. Ovaj dokument je obavezan prema Zakonu o javnim nabavkama, a rok za njegovu izradu je 31. januar za tekuću godinu. Prema Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa, plan javnih nabavki je obavezan sastavni deo informatora. Plan treba da sadrži informacije o tome šta je predmet javnih nabavki, procenjenu vrednost, vremenski okvir nabavke i vrstu postupka javne nabavke, kao i razloge za pokretanje postupka. Plan nabavke u elektronskom obliku naručilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji u roku od deset dana od dana donošenja.
Izveštaj o sprovedenim javnim nabavkama je dokument koji državni organ, prema Zakonu o javnim nabavkama, mora da sačini do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu. Izveštaj treba da sadrži sledeće informacije: koje javne nabavke su sprovedene, po kojoj vrsti postupka i koliki je iznos potrošenih sredstava. Između ostalog, ove informacije je neophodno poslati Upravi za javne nabavke i Državnoj revizorskoj instituciji, kao kvartalne izveštaje na osnovu kojih se izrađuju polugodišnji i godišnji izveštaji. Takođe, ove informacije, prema Uputstvu za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa, obavezan su deo Informatora.
opis7 finansijskiizvestaj Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit. Ea qui impedit, voluptas, velit ipsa cupiditate tempore minus rerum praesentium! Dignissimos autem sapiente earum, veniam, vel doloremque maiores laboriosam modi odio.
Državna revizorska institucija vrši reviziju završnih računa korisnika budžetskih sredstava. Njen zadatak je da kontroliše da li se javna sredstva kojim raspolažu direktni i indirektni korisnici budžeta koriste na zakonski propisani način – od isplate naknada za rad i javnih nabavki do svih ostalih troškova nastalih u njihovom radu. U slučaju da je prekršen neki od zakonskih propisa, Državna revizorska institucija ima nadležnost pokretanja postupka pred sudom protiv fizičkih lica u državnim organima koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja ili su se na neki drugi način nesavesno odnosili prema javnim sredstvima. DRI ne kontroliše sve javne organe pošto bi usled obima javnog sektora to praktično bilo nemoguće ili prohibitivno skupo, već samo nasumični uzorak koji se bira na godišnjem nivou, ali gde mogućnost da bude izabran ima svaki državni organ.
Prostorni plan je dokument koji definiše prostornu namenu zemljišta na teritoriji neke opštine ili grada. On mora biti u skladu sa Prostornim planom republike Srbije, a pokriva celu teritoriju neke teritorijalne jedinice. Prostorni plan opisuje prirodno – geografske karakteristike terena, prirodne vrednosti, trenutni raspored i namenu zemljišta, ali i daje načelnu namenu za korišćenje zemljišta za određeni vremenski period, definišući šta i na koji način je moguće graditi na nekom zemljištu. Drugi planski dokumenti (kao na primer urbanistički plan) daju specifičnija uputstva na osnovu rešenja iz prostornog plana. Ovaj dokument se vrlo često nalazi (samo) na sajtu lokalne Direkcije za urbanizam i izgradnju, ukoliko ista postoji.
Lokalni akcioni plan za mlade je strateški dokument koji definiše omladinsku politiku na lokalnom nivou. On treba da da opis trenutne situacije i problema, kao i da opiše niz koraka koji će se preduzeti da bi se unapredilo zatečeno stanje, sa merljivim indikatorima i listom zaduženja nosilaca realizacije. Ovaj dokument predstavlja deo lanca sistemske brige o mladima, započet izradom Nacionalne strategije za mlade na državnom nivou. Osnovni zadatak akcionog plana je da obezbedi primenu različitih sistemskih i institucionalnih razvojnih rešenja za podršku mladima na lokalnom nivou.
Strategija lokalnog održivog razvoja je strateški dokument koji se bavi opštim razvojem grada ili opštine i koji daje pravce i smernice za budući razvoj. Održivi razvoj podrazumeva stalni ekonomski rast koji obezbeđuje dugoročno bolje korišćenje resursa, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe. Njen cilj je procena postojećih potencijala lokalne samouprave i definisanje okvira rada da bi se oni iskoristili na najbolji mogući način. Olakšava dostizanje konkurentske prednosti u odnosu na druge lokalne zajednice i olakšava ekonomski, socijalni i tehnološki razvoj. Ova strategija treba da se oslanja na Nacionalnu strategiju održivog razvoja.
Lokalni ekološki akcioni plan je strateški dokument čiji je cilj zaštita i održanje kvaliteta životne sredine na teritoriji jedinice lokalne samouprave i on treba da sagleda celokupnu situaciju u oblasti životne sredine na teritoriji lokalne zajednice Ovaj dokument predviđa koji su rizici od narušavanja kvaliteta životne sredine i objedinjuje listu prioritetnih problema. Zatim definiše na koji način će se oni sprečavati i rešiti, kao i koje aktivnosti su potrebne za prevenciju degradacije ili unapređenje kvaliteta životne sredine na lokalnom nivou. Obrađuje temu različitih vrsta zagađenja (vazduha, vode, poljoprivrednog zemljišta, bukom) i definiše načine za njegovo smanjenje. Takođe, značaj ovog dokumenta je u tesnoj vezi sa monitoringom stanja životne sredine i proaktivnim objavljivanjem ovih informacija. Jedan od značajnih zadataka ovog dokumenta je promovisati javne ekološke svesti i odgovornosti za probleme životne sredine, kao i da uveća učešće javnosti.
Strategija lokalnog ekonomskog razvoja je strateški dokument koji na lokalnom nivou definiše korake za ekonomski razvoj identifikacijom prednosti i neiskorišćenih resursa, kao i neophodne preduslove za ekonomski razvoj. Bazira se isključivo na dostizanju zadatih ekonomskih ciljeva kao primarnih, a trebalo bi da podržava i naslanja se na strategiju održivog razvoja. Međutim, usled sličnih oblasti koje pokrivaju ove dve strategije, veliki deo lokalnih samouprava se oslanja samo na jednu od njih, odnosno izrađuje samo strategiju lokalnog održivog razvoja, koja obuhvata i ekonomski razvoj.
Informator treba da sadrži i informacije o uslugama koje organ pruža fizičkim ili pravnim licima, kao i o detaljima postupka za pružanje te usluge (socijalne usluge, matične knjige, građevinske dozvole)
Zakon o kontroli državne pomoći je jedan značajnih instrumenata u borbi protiv korupcije, kao i u promociji tržišne privrede. Primenjuje se od 1. januara 2010. godine, a državnu pomoć je definisao kao „svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik državne pomoći stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu“. Dakle, pod državnom pomoći se smatraju sva novčana davanja (ili njihovi ekvivalenti) koji su namenjeni pravnim licima.
Plan javnih nabavki je dokument koji sadrži popis svih planiranih nabavki koje državni organ planira u toku jedne kalendarske godine. Ovaj dokument je obavezan prema Zakonu o javnim nabavkama, a rok za njegovu izradu je 31. januar za tekuću godinu.
Izveštaj o sprovedenim javnim nabavkama je dokument koji državni organ mora da sačini do 31. marta za prethodnu godinu. On treba da sadrži informacije o tome koje javne nabavke su sprovedene, po kojoj vrsti postupka i koliki je iznos potrošenih sredstava.
Lokalno službeno glasilo u kom se objavljuju lokalni propisi, dokumenta i akta. Većinu lokalnih službenih listova možete pronaći i u okviru Pravno informacionog sistema Republike Srbije